Zašto anksioznost nije tvoj neprijatelj (već alarm koji vas štiti)

Da li vam se nekada desilo da vas preplavi talas anksioznosti u trenutku kada je "sve u redu"? Sedite na kafi sa prijateljima ili gledate film i odjednom – stezanje u grudima, plitak dah, osećaj nadolazeće katastrofe i ona iscrpljujuća potreba da odmah pobegnete iako ne znate od čega. Prva reakcija je uvek: „Želim da ovo prestane“. Ali, šta ako vam kažem da je ta anksioznost zapravo tu da vas zaštiti od nečega što vaša psiha trenutno procenjuje kao još teže i opasnije?

Anksioznost kao signal

U psihodinamskoj terapiji, anksioznost ne posmatramo kao grešku u sistemu, već kao signalni afekt. Zamislite je kao poklopac na ekspres loncu. Ispod tog poklopca ključaju emocije koje su, iz nekog razloga (najčešće u ranom detinjstvu), procenjene kao „nepoželjne“ ili „opasne“. Problem zapravo nije u samoj emociji već u našoj trenutnoj netoleranciji na tu emociju – naša psiha nema dovoljno „unutrašnjeg prostora“ da tu emociju obradi, pa je prebacuje u telo u vidu simptoma.

Šta se krije ispod poklopca?

Anksioznost je često rezultat naboja tenzije koja se nakupila usled nesuočavanja sa autentičnim impulsima. Ona igra ulogu „čuvara“ koji nas sprečava da osetimo nešto što bi nas prema proceni našeg nesvesnog moglo preplaviti.

Bes koji je morao biti utišan: Možda ste odrasli u okruženju gde je ljutnja bila zabranjena ili kažnjavana. Kada se u odraslom dobu javi opravdan bes (na poslu, u braku) vaša psiha ga automatski „maskira“ u anksioznost. Strah je postao društveno sigurniji izbor od agresije ali telo i dalje oseća taj potisnuti naboj kao drhtavicu ili paniku.

Tuga koja čeka na dozvolu: Mnogi klijenti se plaše da će ih tuga, ako joj daju prostor, potpuno „usisati“ ili učiniti nefunkcionalnim. Anksioznost nas ovde drži u stanju hiper budnosti, trošeći ogromnu energiju na to da ne osetimo prazninu ili bol gubitka koji još uvek nije procesuiran.

Strah od sopstvene veličine i želja: Ponekad nas anksioznost čuva od spoznaje da nismo srećni u životnim ulogama koje smo prihvatili da bismo zadovoljili druge. Ona je rezultat unutrašnjeg konflikta između onoga što „treba“ da budemo i onoga što naša autentična priroda traži.

Mehanizam odbrane: Zašto biramo anksioznost umesto istine?

Iako zvuči čudno da neko „bira“ paniku na nesvesnom nivou to je često lakši put. Ovaj proces nazivamo mehanizmom odbrane. Lakše je boriti se sa lupanjem srca, piti čajeve za smirenje ili ići kod lekara opšte prakse, nego se suočiti sa činjenicom da osećamo duboki prezir prema nekome koga „moramo“ da volimo ili da želimo da napustimo život koji smo godinama gradili. Anksioznost ovde služi kao distrakcija – dokle god se bavimo simptomima, mi se ne bavimo suštinom problema.

Put ka isceljenju: Povećanje kapaciteta za afekt

Cilj psihodinamske terapije nije da samo mehanički „ugasimo“ alarm. Ako samo isključimo alarm a ne vidimo gde je vatra, nismo rešili problem. Naš rad se zasniva na tri ključna stuba:

Dekodiranje signala: Učimo da prepoznamo šta se dešava u telu neposredno pre nego što nastupi anksioznost. Koja misao je prošla? Koji osećaj se javio u stomaku?

Proširenje kontejnera: Radimo na jačanju vašeg kapaciteta da osetite „teške“ emocije (bes, tugu, sram) a da ne morate da pobegnete od njih u anksioznost. To se u terapiji naziva self-containment.

Razrešenje konflikta: Kada imenujemo potisnutu potrebu ili emociju i damo joj pravo na postojanje anksioznost gubi svoju funkciju „čuvara“. Alarm prestaje da zvoni jer je poruka konačno primljena i pročitana.

Primer iz prakse: Kada telo govori ono što usta prećutkuju

Uzmimo za primer klijentkinju koja je godinama patila od snažne anksioznosti i lupanja srca svake nedelje uveče. Verovala je da je pod stresom zbog posla. Kroz terapijski rad otkrili smo da se ispod te anksioznosti krije duboko potisnuta ljutnja prema autoritetu koja datira još iz detinjstva. Njena anksioznost nije bila kvar već maska za “opasni” akumulirani bes prema autoritetu. Tek kada je dozvolila sebi da oseti tu ljutnju i naučila da se nosi sa njom u sadašnjosti, napadi panike su nestali. Telo više nije moralo da vrišti ono što ona nije smela da izgovori.

Zaključak: Od simptoma do slobode

Sledeći put kada osetite da vas preplavljuje anksioznost, pokušajte da ne ulazite odmah u borbu sa njom. Udahnite i tiho se zapitajte: „Da se ne plašim, šta bih sada zapravo osećao/la?“. Možda je odgovor bes, možda tuga, a možda jedna velika, neispunjena želja.

Anksioznost je samo glasnik. Put ka trajnom miru ne vodi kroz njeno suzbijanje, već kroz hrabrost da saslušamo šta nam taj glasnik godinama pokušava reći. Ako osećate da je vreme da istražite šta se krije iza vašeg signala i želite stručnu podršku na tom putu, tu sam da zajedno otvorimo taj „poklopac“ u sigurnom i podržavajućem okruženju.

 

Razumevanje psiholoških mehanizama kroz edukativne tekstove je prvi korak ka svesnosti, ali ono ne zamenjuje terapijski proces. Psihodinamika svakog pojedinca je jedinstvena i duboki uvidi se najsigurnije i najtemeljnije postižu kroz direktan rad u sigurnom prostoru psihoterapije. Informacije na ovom blogu su tu da vas podstaknu na razmišljanje, ali nisu zamena za profesionalni tretman.